Prdac predsjednice

….bilo je jako smišno u jednom danu vidit bivšeg predsjednika na grani i sadašnju predsjednicu u blatnjavoj vodi….

Gleda san u ”Franju” na grani povise sebe i tako si kratija vrime dok se nisu okupili svi članovi raznih plemena. Kljunorožac je strahovito u faci podsjeća na prvog predsjednika da san mu jednostavno mora dat ime Franjo. U sjeni velikih akacija okupljalo se šaroliko društvo. Crnci raznih dobi su se jatili na ovaj sastanak. Bilo je tu, ratnika, stočara, poljoprivrednika. Neki su nosili ogromne ožiljke koje su nekada davno lavovi urezali u njih. Uz mene je sidija jedan kolega ranger, bija je bez oka, sa tri duboke brazde preko face. Taj je ožiljak zaradija dok je stražarija u Tsavu ( nacionalni park poznat po lavovima ). Bila je prohladna noć i on se zavuka u vriću do grla, uvuka je i ruke i pušku unutar tako da je izgleda ka u kukuljici. Sa leđa mu se prišuljala lavica, stavila mu šapu priko face , zabila kandžu u njegovo oko i počela ga vuči po putu u bush. Nije moga iskobeljat pušku iz vriće pa ja sta urlat. Srića njegova da su ga kolege čuli i počeli pucat. Lavica se našla u opasnosti i odlučila ostaviti hranu i nestati u noći. Ovaj put mu je mama Afrika oprostila grešku, ali mnogima nije.

Uskoro je sve bilo spremno, svi su bili prisutni. Oni stariji mršavi, kvrgavih nogu su držali glavnu rić. Zna san da je rasprava o slonu koji je uša u jedan vrt i sve potaraca. Uništija je hranu za cilo selo. Klasičan problem suživota ljudi i životinja na ovom dilu planete. Nisan moga razumit šta se govori pa san počeja klikat fotografije i promatrat oko sebe. Uživa san u pivanju šarenih tica u krošnjama akacije neke san baš lipo fotografira.

U jednom momentu jedan od starješina se podigne i odgega van kruga šutke. Niko nije reagira na to pa me zainteresiralo o čemu se zapravo radi. Pogrbljeni starac se odšeta nekih tridesetak koraka i čučnuo gledajući u savanu ispred sebe. Bija je zamotan u tradicionalnu crvenu tkaninu. Pomislija san kako se odmaka da donese nekakvu važnu odluku u miru. Ponovo se uspravija i počja koračat nazad, ništa mi nije bilo jasno dok nisan sinja tamno govno koje je ostavija iza sebe. Hahahaha koje vrhunsko sranje, ogrnut si u tkaninu, čučneš, izbaciš i vratiš se. Nisan vidija brisanje guzice, bidei, školjke, mirisi, papiri, maramice i sve ono šta mi komplicirani ljudi koristimo za jednu sasvim prirodnu stvar ka šta je sranje. Zadivljen san pogleda u osušeno starčevo lice i pomislija. Ovi političari su svi isti, samo seru, ovaj se bar posra doslovno na prašnjavu zemlju dok se naši političari seru nama po glavama. Uskoro je problem bija riješen, ja san skočija u jeep i zaputija se u močvaru.

Nakon par sati drmanja po makadamu doša san do prve vlage. Močvara je privlačila mnoge životinje zbog dugotrajne suše koja ih je smarala izvan ovog prirodnog pojila. Kolege rangeri su me upozorili da moram biti ekstremno oprezan u ovom kraju. Grabežljivci su bili na sve strane. Odma nakon nekoliko trenutaka san naletija na prvog. Hijena. Taj cerekajući pas je puno zajebaniji nego šta ljudi misle. Uvik ga se prikazuje ka kukavicu itd, ali on se nadjebava sa lavovima, bili vi bili kukavica u društvu lava. Hmm, mačka je mačka , ali lav je lav. Virujte mi, hijena je podla, luda i jako opasna beštija. Godinu prije mog posjeta, jedan plemenski vodič je ima gošću iz Japana. Želila je fotografirat ružičaste plamence i zamolila vodiča da je pusti iz auta. Ovaj nikako nije želija, ali ga je uspila nekako nagovorit. Nisu vidili hijenu u blatu kako se prikrada plamencima. U jednom trenutku joj je hijena odgrizla kompletan list na nozi. Da skratim priču, jedva su je spasili i dan danas je bogalj. Trenutak nepažnje i katastrofa. Zbog svega šta san naučija o hijenama, iskreno je poštivan i ne uzimam nikako zdravo za gotovo. Uživan slušati njihov cerek pred moje spavanje, ali da ću se opustit u njihovom prisustvu, naravno da ne.

Nakon mnoštva prekrasnih životinja svakakvih vrsta morali smo stat na neko vrime jer nam se mama slonica sa bebom ispričila na putu. Jebi ga, bila je jača od nas i makla se kad je to njoj odgovaralo. Moj razlog dolaska u ovu močvaru su bili vodeni konji. I svega nakon nekoliko trenutaka smo naletili i na njih. Ne znam dali znate, ali od krupnih životinja, upravo ovaj debeljuca je najučinkovitiji ubojica ljudi Afrike. Bilo ih je nekoliko u vodi do nozdrva. Nisan ih moga dobro fotografirat pa san sta moljakat kolege da me puste van. Radija san istu grešku ka i Japanka sa plamencima, međutim nisan si moga pomoć. Rekli su mi odlučno: ” Hapana Simba Muzungu, ni hatari (Ne Bili Lave, opasno je) Ja njima naporno kako moran slikat Kolindu. Naravno da me nisu skužili, al jedan od vodenih konja je bija pljunuti Kolinda. Oble, masne glavurine, velikih moljačavih očiju kao da stalno gleda u Trumpa. Samo šta vodeni konj nije ima umjetne trepavice, ali brate mili pljunuti predsjednica Hrvatske. Nakon poduže prepirke i detaljnog izviđanja okoliša su mi ipak dozvolili.

Oprezan san izaša iz terenca i ugazija u mutnu , obraslu vodu do kolina. Fotoaparat spreman i počeja san se primicat. Naravno da nisan tija okidat sa sto metara nekim gigantskim teleobjektivom kojeg nisan ni ima. Kolinda me pogledala, doduše ne onako blago ka šta gleda Trumpa, već nekako ozbiljno i ljutito, odma zatim su izvirile još neke glavine iz mutne vode. Okida san slije gazeći kroz močvarno raslinje i blato. U jednom momentu je veliki zračni balun eksplodira na površini, nisan ima pojma o čemu se zapravo radi dok mi do nosa nije dopilota taj biljno, masni smrad. Koda cili tjedan žderete blitvu, bili luk i kupus pa prdnete nekom u facu. Oh da, Kolinda je prdnula.

Ništa, počešem se po nosu i zagazim. Adrenalin mi prostruji kroz škinu ( kralježnicu ), srce mi se uzlupa i ostanem ukopan. Zamalo san se sad ja usra ka stari poglavar na sastanku, jedina razlika bi bila šta bi moje proklizalo niz nogavicu. Zgazija san na nešto veliko, mesnato, živo i mišićavo. To stvorenje se trglo i odpičilo kroz gusto raslinje ostavljajući me usranog od straha i neotkrivajući svoj identitet. Poznavajući faunu ovog kraja, moglo je bit ili krokodil ili piton. Zahvaljujući bogu na milosti pogledan u glave i migajućih ušiju vodenih konja. Svjestan da san jako blizu ovim teritorijalnim beštijama odlučim se za uzmak. Polako sam se dovuka do terenca, mokrih nogu do kolina. Popipa san se po guzici da prikontroliran jesan li se usra, nisan uh, zamalo. Kad san nasmijanim kolegama reka kako san ugazija na neku podvodnu beštiju odma su se uozbiljili. Rekli su mi da više nema izlazaka iz auta, da drugi put neću imat toliko sriće . Gledajući zamišljeno vanka, ranger mi kaže Mamba. NIsan pomislija na zmiju jer već san naučija da je mamba svahili rič za krokodila. Nikad neću saznat zapravo na šta san nagazija tog dana u močvari, ali nikad neću ni zaboravit kako san se ranjiv osjeća u toj mutnoj vodi okružen velikim, mesnatim listovima.