Bos u Džungli

…..ne bi ovo savjetova nikome, kretati se bos kroz džunglu je jako opasno. Iako san svjestan toga jako često se upustim u takvu avanturu, bos i gol koračam kroz prašumu. Radija san to po svim kontinentima koji imaju tropske šume, ima san sriću…..lakše je pokupit krpelja i pijavice, lakše vas ugrizu škorpioni, pauci, zmije, lakše se poskliznuti…..ali meni je to gušt. Usprkos znanju volim se kretati prašumom i biti Mougli, taj slobodan i sritan dječarac u zagrljaju majke prirode…..

Lateni krov poviše glave nas je štitija od bisnila matere prirode koja je tuširala džunglu oko nas. Utišale su i tice i majmuni, priroda ih je sve zajedno potirala u buže (rupe) i skloništa. U kolibi između grana nekog južno američkog stabla san leža u krevetu sa meksičkom glumicom. Nas dvoje orošeni znojem i zadubljeni u igru vode oko nas. Volin ovakvo vrime, pogotovo u tropima. Tropska kiša ili lešo janjetina, naravno da bi uvik prije tropsku kiše, čak ako lešo janjetina dolazi sa vrhunskom šalšom ka priliog.
Meksikanka ne bi tako odabrala sto posto, uh koliko je ta žena mogla pojist. Dan danas virujen kako je u njoj živija neki demon, jer toliki apetit u ženskom stvorenju nikad prije, ali ni poslije nisan vidija. Ni blizu. Vjerojatno smo prekinili baš zbog toga. Ko to može ranit. Da ne buden pregrub, to van je ka da živite sa mješancem krave, tigra i majmuna. Znači svejed ogromnog, ali ogromnog apetita. Dan danas me fascinira ta žena, koliko je jila, a nije se debljala.

Nakon tolike kišurine jutro je bilo sklisko i mokro, malo romantične gimnastike sa glumicom i hop na noge lagane. Tribalo je udarit dobru hodnju do trećeg (po visini) vodopada na svitu. Naravno, tribalo je hodat dosta kroz šumetinu i uz riku koja se zvala Rio Preto, šta doslovno znači crna rika.
Sišli smo iz kolibe i uputili se u džunglu, svega nakon nekoliko kilometara smo naletili na sagui majmune koji su radili akrobacije po granama i komunicirali sa svojin piskutavin signalima. Kiša nas je opet pratila i kad smo došli do rike meni je bilo toliko milo gledat tu snagu vode boje karamele, da nisan moga pogled skrenit na svoju tadašnju curu koja je spretna ka divokoza skakutala po stinama.
Brzaci, pinasti i silni su se stropoštavali niz tamne stine, od tud je rika i dobila ime crna rika. Zadržali smo se tu, kupali i guštali ka dva vodena bivola u blatnoj kupki.

Nastavili smo put i došli do mista di je uspon postaja zahtjevan. Skinija san se bos, jerbo san tija osjetit tlo ispod tabana. Mehiko (Mexico, al san je zva Mehikoj) je bila sposobna žena. Usprkos teškoj i burnoj vezi sa tom divojkom, moran priznat da je bila jaka, spretna, jako pametna, dobra glumica (ne onoliko dobra koliko je mislila), hrabra, voljna, nezasitna i proždrljiva. Sve u svemu divna osoba. Pravi raj za živce.
Pičila je ko luda dok je mogla, kad se počela umarat, naravno da je krenula zaostajat. Ja san vidija da staza nije opasna i nastavija svojim vojničkim ritmom do prvog mista di se staza račvala. Tu san zasta i pričeka je da krivo ne skrene kad dođe. Puf-pant, evo je zadihana i spremna za rat. Napala iz svih oružja po meni.
Topovi haubice, mačevi, koplja, noževi, revolveri, ma ka njen sunarodnjak koji mi je jako drag Francisco Pancho Vijja. Opsovala mi sve živo i neživo u svom klasičnom meksičkom temperamentu. Razlog, zato šta san je bidnu (jadnu) ostavija samu. Aj, aj, aj, ništa mi ovi dan neće pokvarit, šubi…..
Okrenen se i nastavin. Osjetija san mrki pogled na potiljku i tihe prijetnje i uvrede iz tih lipih usta. Nakon po ure se smirila, zagrli me sa leđa, dragi, volin te, želin te, napravi mi bebu ode na planini. Asti ludila, kažen kako nije baš dobar trenutak, a ona da je savršen i naravno opet svađa. Ispa san kurbin (prostitutka na dalmatinskom je kurba ) sin, da je ne volin ovo ono. Ej, ljudi ako želite mir duha i misli, nemojte se upuštat u vezu sa mexikankom, a pogotovo ne sa meksičkom glumicom.

Par puta smo falili put i napokon došli do rike crvene boje kroz koju smo gazili do vodopada. Izaša san na liticu sa koje je voda padala u bezdan. Vertikalna stina, toliko visoka da se u svom padu prije ulaska u jezero pretvarala iz tekućeg u parno stanje. Znači iz rike u maglu doslovno. Vodopad se zva Fumasa (dim) upravo zbog toga. Bija je ka mlađi brat ili sestra najvišem vodopadu na svitu (kojeg još nisan vidija, a san mi je) Salto de angel (Anđeoski vodopad) u Venezueli. Skakutali smo po rubu ka dvi viverice, boja san se za svog Mehika da se ne strumpeta niz liticu jerbo je bila neustrašiva i sa tom svojom neustrašivošću jako neoprezna. Puno je judi odi glavu izgubilo.
Vrime nas je poslužilo, izmjenjivalo se sunce sa oblacima, ali kiša nije padala. Vrućina i sparnost konstantno. Kada san gleda to grotlo, te stine i tu impozantnu demonstraciju prirode, samo san sija na kamen i upija prizor svim čulima. Zgrabija san pune šake crvene vode i napija se pošteno. Nije me bilo briga oće li mi naškodit ili ne, jer ovo misto je bilo toliko lipo da nije moglo bit zagađeno nekim lošim silama. Zahvalija san se Orixama (duhovi prirode po Candonble religiji) na gostoprimstvu i osta tu cili dan.

U jednom momentu dok san čakula (pričao) sa razdraganom i jako ljubaznom meksikankom iz dna vodopada se diga oblak i prikrija nas u nekoliko sekundi. Odjednom se sve smračilo i postalo friško. Nebo se zasivilo i nisan moga ništa vidit doli lipu facu glumice koja se kesila od sriće.
Na povratku san joj opet bija prebrz i opet me je napala iz svih oružja. Kad smo ušli u kolibu skočila mi je u zagrljaj i tila radit bebu. To se izmjenjivalo danonoćno, i jako je dobar trening za živce i nikad nije dosadno. Najili smo se” jace” (Žaka) vrhunsko slatko i lipljivo voće legli u krevet sa Tupikom i Sharkijem i otišli u zasluženi san.
Usrid noći san osjetija njene punašne grudi na svojim prsima, šapnila mi na uho:
– Dalmatinac moj, ajmo vježbat radit bebu!
Jebate koja kraljica.