Vonj seksa

…. Uf, žena je toliko bila zgodna sa su me trnci prolazili svaki put kad nam se bedre isplele. Tvrda ko kamen jednostavno me očarala, ali iako izmrcvaren……..

U šatoru mi bilo vruće, otvorim oči i pogledam u sneno lice meksičke glumice. Spavala je ko klada otvorenih usta prekrasnih zubi. Dan danas ne razumin kako tako lipa usta mogu izgovorit toliko toga zločestog i osvetoljubljivog. Nisan je tija budit pa san se izmigoljija i tiho otvorija zip vrata. Bilo je rano jutro, ali u sertau (brazilska suha savana u zaleđu) je zemlja već prokuhala. Dograbin guajabu i doručkujem, nakon nje maznem dva manga koja san ubra jučer popodne i nakon svega popnem se na stablo kažuera (jako čudno voće) i maznem nekoliko tih plodova.

Sa vodom je bilo teže, kvaliteta vode koju san tamo pija je u najmanju ruku odvratna. Neka polučista stajaćica, mlaka i sa okusom. Kokosovih palmi je bilo jako malo tako da san bija prisiljen patit sa ovom tekućinom. Nakon pretrčanih pet kilometara onako uznojen i mirišljav ka tvor san čuja zvuk birimbaoa (afrički udaračko-žičani instrument nalik na luk bez strijela).
Ka hipnotiziran odem prema centru zvuka i zateknem ekipu kako igra Capoeiru Angolu. Naravno da sam se pridružija i gušta ka bivša ministrica koja je prošla nekažnjeno nakon velike pljačke naroda. Igra je trajala nekih tri sata i zadovoljan san iša prema šatoru probudit glumicu.

Nije dobro ni oči otvorila, a već se počela svađat, da šta je nisan prije probudija, da di san bija itd itd. Zakolutan očima i pitam je da odakle se dogodila ova transformacija, da je sinoć dok je tražila hopa-cupa bila najslađa osoba na planeti, a samo nekoliko sati nakon igre mame i tate ona skače za vrat ka morski krokodil u kupatilu. Nisan ima živaca i pokupin se svojin poslom, kontan u glavi: ”Tako ti i triba kad živiš meksičku sapunicu.”
Svega par sati posli okupi se mnoštvo ekipe kojom je dirigira stari sidi rastafarijanac. Poznati meštar Capoeire Angole koji se zva Lua Rasta. Niži starac, sa dabrovim repom koji mu je sa glave pada do dna leđa. Dabrov rep ja zovem ono nešto šta se stvori kada se mnogi dredlocksi slipe u jedan debeli i on se spljošti zbog spavanja na njemu. Česta pojava među rastafarijancima kojih i nije briga kako im dredovi izgledaju.
Stari Lua je bija lud ka šiba, natira me da se hrvam sa Causa Furada (krupni kontra meštar Capoeire Angole). Pravila su bila jasna, sumo hrvanje di se koriste samo prsa. Bidni Causa Furada zaletava u mene svom snagom al je izgubija borbu. Ka dva uspaljena morža smo se sudarali da bi dobili pola minute slasti sa ženkom bez kljova.

Nakon toga je ludi Lua izmislija nekakav rugby sa plastičnim pjatom (tanjurom) od juve (juhe). Tu san se hrva sa desetine Brazilaca i Brazilki, to navalilo na mene pa me izdrpalo, ali san se borija sada ka morski slon protiv puno pingvina ubojica. Jbg koristija san sirovu snagu, jer ne volin gubit. Nakon dobre zabave i pregršt smija smo se odmarali do večeri, jer tada nastupa kompletno ludilo zvano Bumba Meu Boi.

Pala je noć, bila je suva i vruća. Meštre Claudio nas je nekoliko pozva u svoju kuću i reka da smo mi ekipa koja čuva bika. Smrvljeni garbun (ugljen) na podu, goli do pasa mazali smo se garbunom po tilu i faci. Vanka nas je čekalo mnoštvo, sva okolna sela su se skupila na meštrovoj farmi da bi nazočila ovom događaju.
Bubnjevi udaraju, a meštar komandira. Atmosfera luduje. Van prostorije gore vatre i ljudi vrište. Izlazimo, uh koliko ljudi se natiskalo, svi od reda nasmijani, urlaju i rade buku. Poredamo se u formaciju i čekamo bika da jurne. Ovaj dolazi, ljudi vrište, spotiču se jedan preko drugog, bacaju se na stranu da ih rogovi ne probiju.
Mi crni ka noć pokušavamo smiriti podivljalu beštiju. Gura nas u prašinu, udara glavurdinom, padamo dižemo se po ko zna koliko puta. Bubnjevi stanu u jednom momentu. Tišina, rulja je zamukla, a prekrasan muški glas počima pivat smirujuću pismu. Zvir se smiriva, meštar je mazi po glavi i šapće u uho, mi kleknemo na jedno kolino i psujemo prema beštiji.
Ponovo glasni bubnjevi i zvir se budi, napada meštra, nas, publiku. Jedemo prašinu, izbjegavamo rogove. Izluđujemo bika. Svi urlaju, starci, dica, odrasli. Ponovo bubnjevi staju, rulja utihne, a onaj isti glas zapiva. Mir. Taj ritam mir, ludilo, mir ludilo je potraja sve dok nismo svi zajedno uletili među četiri zida. Naravno ušli smo samo mi, crni čuvari bez puno razuma i svi oni najhrabriji gledatelji.
U četiri zida bik je bija puno agresivniji i opasniji. Natiskano mnoštvo je padalo po podu u panici. Baklje su gorile, ali nisu puno osvjetljavale tako da smo se jedva izmicali dugim rogovima. Znoj izmješana sa ugljenom je štrcala sa nas po glavama seljaka, po crnim prsima polugolih žena u transu.
Nakon dosta vrimena meštar podigne ruke. Bubnjevi stanu, bik se spusti na pod i iz njegove utrobe izađu dva crnca. Da čitatelju, bik nije pravi već napravljen u stilu onih kineskih zmajeva koje ljudi pokreću za njihovu novu godinu. Ritual je prestao, tradicija se nastavila.

Prvi taktovi forro-a (brazilska plesna glazba) i ja odlazim sprati znoj i garbun sa sebe. Nakon improviziranog tuširanja vraćam se u salu u namjeri da zaplešem ovo čudo. Nisan zna korak, al voljan san ga naučit.
Zamolin meni najzgodniju crnkinju za ples, upozorin je da ga triban naučit. Uf žena je toliko bila zgodna sa su me trnci prolazili svaki put kad nam se bedre isplele. Tvrda ko kamen jednostavno me očarala, ali iako izmrcvaren Meksikankom nisan želija ništa više od plesa , jer san još uvik bija u vezi. Zahvalin se i stanem sa strane.
Nakon jedne pisme prilazi mi starija gospođa i moli me za ples, pristanem i stara mi se zabije bedrom među noge. Priljubi svoje prepone uz moje i nabije mi se na ”džepeta” onako pošteno. Nasmije mi se i namigne. Koja me neugoda ulovila ajme, odmaknen se od nje, a ona ponovo među noge. Zgrabi me jednom rukom za guz i povuče. Nasmijana kaže KARAI.
Odmičen se, ali ubojica libida ne prestaje. Fala bogu završila je pisma i izaša san na ariju (zrak), ona zgodna mi priđe i stane mi se rugat jer je vidila sve. Pita me da oću li se oporavit? Nešto se sa njom zapričam kad evo ti bakica sa drugom bakicom pred mene i kaže: ” Nas dvi sa tobom, u mene doma.”
Ova zgodna prasnila u smij, bakica nastavila da šta će mi ta mlada, da je ona iskusna , još sa prijateljicom da će me iscidit da nikad više mladu neću poželit. Kažem da me ne zanima, a ona da će me platit i pita koliko. Nakon par minuti podizanja cijene su odustale i vratile se u mračnu salu.
Te dvi stare, naborane crnkinje stvarno imaju muda i samopouzdanja. Nisan moga virovat, gleda san u mračnu prostoriju kako ljudi plešu i osjetija da sve miriše na seks. Ti Brazilci su stvarno ludi, njima je samo do fešte i karanja.
Nevoljko san se pozdravija sa zgodnom i vratija se u šator, tamo me čekala super slatka Meksikanka. Umiljato mi rekla: ” Alo zgodni.”