….lipo mi je mudrac govorija: ”Bađune nikad ne nosi pijesak na pješčanu plažu!”…. Provodija san dane na bilom salbunu (pijesku) tropske plaže. Na moru niti jednog broda, jedino bi pokoji domaći ribar pokušava ulovit nešto za obid (ručak) plutajući na zakrpanom buvelu (jbg neznam prijevod na hrvatski, unutrašnja guma sa zrakom unutar tvrde gume na […]
….lipo mi je mudrac govorija: ”Bađune nikad ne nosi pijesak na pješčanu plažu!”….
Provodija san dane na bilom salbunu (pijesku) tropske plaže. Na moru niti jednog broda, jedino bi pokoji domaći ribar pokušava ulovit nešto za obid (ručak) plutajući na zakrpanom buvelu (jbg neznam prijevod na hrvatski, unutrašnja guma sa zrakom unutar tvrde gume na kolu automobila, možda je zračnica) uz obalu. Lokalni svit je bija opušten, kako i nebi bija kad žive na ovakvom mistu. Ima san sve, sunce, more, plažu, kokosove palme, vodu, hranu, smještaj u obližnjem selu, zgodnu crnokosu družicu, morski vitar u dredovima i bija san daleko od posla. Bezbrižan u mokrima mudantinama (kupaćim hlačicama) po cile dane. Mojoj srići nije bilo kraja.
Samo bi me ponekad moja tadašnja družica izbacila iz harmonije, iz zena, iz ZION-a. Teško je bilo uskladit njene želje sa mojima, jerbo smo dolazili iz različitih svitova. Ona princeza, a ja jungle boy ,pa sad ti to iskombiniraj. Zna san to u startu, ali bila je toliko zgodna i pametna da san se upustija u vezu i stvarno san se trudija da to uspije. Međutim malo po malo, ka i uvik, moj slobodan duh je posta pretežak. Ono u šta se žena zaljubila je tila prominit, jer došlo je vrime da postanem ”normalan”.
Suptilno pritiskanje po mojoj osobnosti je dovelo do toga da san se jedno jutro pogleda u zrcalo i pita sam sebe: ”Tko si ti?” Nemoj više putovat u divljinu, moramo isplanirat budučnost, zašto se ne oblačiš kao pristojan svit, brada ti je preduga, kad planraš skinit dredove, di ideš, kad se vraćaš, sa kim si bija, ko je sve tu bija…..sva ta pitanja su smarala.
Nekako, ako ne obratiš pažnju, malo po malo da bi izbjega turpijanje mozga, popustiš. Žena te ukroti na najsuptilniji naćin. Neman živaca slušat prigovaranje i pitanja i gledat musavu facu i onda za mir u kući ja popustim.
Primjer, jedno vrime san drža satove kapuere kasno navečer, termini su mi bili oko 22h pa do ooh. Ekipa bi imala naviku sist posli treninga pola ure i družit se i meni je to bija gušt jer bi nas trening razbudija i nebi nam se spavalo. Posli druženja bi šeta nekih 15-ak minuta do doma u kojem bi me čekala namrgođena zgodnica. I uvik turpijanje po mozgu. Da bi to izbjega nesvjesno san odbija ostajat nakon treninga i poslušan ka pekinezer udaren novinskim zamotuljkom po guzici bi se vraća doma.
Tako san jedan put doša na ulazna vrata, zasta i reka sebi: ”Koji kurac ti radiš Bađune?, Kako si se da izdresirat ovako? Pa ona može ići spavat kad je volja, zašto me čeka?” Bilo je 00:15 i osta san sidit u dvoru do 00:45, uša u kuću i nakon njenog prigovaranja reka: ”Slušaj, poštivan te ali minjaš me malo po malo šta mi se ne sviđa. Ono san šta jesan i u to si se zaljubila i ne razumin zašto od mene uporno želiš napravit nešto šta nisam. To prestaje ovog trenutka, ako ti ne odgovara tamo su ti vrata.”
Mislija san da san riješija problem, ali nakon vrimena ponovo je počelo. Znan samo da san svu robu koju san kupija radi nje gurnija duboko u ormar i do dan danas je nisan obuka. Zamisli Bađuna u rebatinkama (farmericama), cipelicama, košulji itd. Užas.
Ovo vrime o kojem pišem sada smo bili zajedno na Kubi, i dalje u vezi, ali izvan harmonije kakvu ja tražim kad sam sa nekim. Uživali smo koliko smo mogli, ona u svojim guštima, ja u svojim. Imali smo jedan gušt zajedno, a to je bija ples. Salsa. Iako i tu vidno različiti jer je ona preferirala plesat u kubovima (koje ja ne volin) dok san ja gušta zaplesat bilo di, spontano na ulici, u restoranu , na plaži itd.
Jednog dana smo tumarali kaletama (ulicama) i gledali jedan unikatan životni stil kubanskog naroda. Kube u ustima, guranje kareta pritrpanih voćem i povrćem, zaprežna kola sa konjima ili kravama, kokoše u dvorištima i sve one sitnice koji jedan putnik sinjaje (gleda ) i upija, kojima se veseli.
Njoj je bilo u glavi drugo, butige (dućani), bižuterija, kupovina. Iako u Kubi tada nije bilo gotovo ništa za kupit. Pogotovo ne Adidas kojeg je bila kolekcionar. U jednom trenutku smo prolazili pokraj četiri žene koje su u narodnim nošnjama prodavale cviće. Jedna od njih je bila toliko lipa da san odma osta bez zraka. Žena iz mojih snova.
Potpuno moj svit. Ko da me amor pogodija strilom ravno u srce. Pogleda san tu ženu i svatija da je to znak , kako između mene i crnokose stvari više nisu iste, jer kad ja na ovaj naćin mogu primjetit drugu ženu onda to znaći da mi ova druga nije više ono šta mi je bila.
Osjetim nenormalan poriv da crnokosoj zgodnici odma rećen kako prekidamo i odem isprid prodavačice i pružim ruku upoznavanja. Međutim naravno da nisan to napravija, nisan tija uništit putovanje svojoj tadašnjoj curi. To bi bila velika drama za nju i ko zna kako bi se odrazilo na sve. Jbg, bila mi je cura i sa njom sam na putu. Točka! Zanemarija san prodavačicu iako san je suptilno pogleda još nekoliko puta. Bila mi je strašno lipa.
Sitija san se izjave jednog mog mudraca, davno mi je reka: ”Bađune nikad ne nosi pjesak na pješčanu plažu.” Hmm, da san bija sam, vjerojatno bi priša prodavačici, upozna bi se i bez obzira na njen odgovor i interes bi nazva curu tamo negdi daleko i reka šta san napravija. Ovako san se iskontrolira, zanemarija Amora koji je odapinja silne strile u mene i nastavija tumarat Kubom. Jbg, poštivanje je jako bitno.