Sutra se triba popet opet do sniga. Slobodan ka kondor, ka puma, ka ljama. Ridak zrak štipa za obraze, noge mi škripe kroz snig. Uf, kad dođeš do sniga u tropskoj zemlji znaš da si visoko. 5000 m i kusur je odi bilo. Kažu žvači koku bit će ti bolje ako te ulovi visinska bolest. […]
Sutra se triba popet opet do sniga. Slobodan ka kondor, ka puma, ka ljama.
Ridak zrak štipa za obraze, noge mi škripe kroz snig. Uf, kad dođeš do sniga u tropskoj zemlji znaš da si visoko. 5000 m i kusur je odi bilo. Kažu žvači koku bit će ti bolje ako te ulovi visinska bolest. A ako me ne ulovi? Izgleda da san ja jedan od sritnika kojima visina ne smeta. Možda zbog toga šta već neko vrime često boravin na 2600 m pa mi je tilo priviknuto. Možda san samo vanzemaljac, ko zna?
Uglavnom sritan san šta mi ne smeta. Kad san se prije ovoga popeja u Cuzco na 3400 m tu noć san ima pritisak u glavi i loše san spava, međutim nikad dugo ne spavan. Pomislija san kako će mi visina radit probleme, ali ne. Sljedeće jutro san se diga iz kreveta ka zmaj, doručkiva caldo de gallina criolla, juhu od domaće kokoše, brate mili ka šta san reka, ka zmaj. Pogleda san skupinu vunastih ljama kako bezbrižno čeprkaju po snigu i traže travu ispod.
Odi nema jaguara, on baja voli tropsku vlagu i vrućinu, ali ima puma. Uf, kako bi volija vidit jednu. Popnem se priko jednog vrha i bacin pogled niz padinu. Bili snig se pritvara u smeđu stinu, a ona u zelenu džunglu. Dalek je to put, ali može se. Sunovratija san se ka manita lavina priko strmog obronka i svega dva sata nakon toga zgazija nogon na smeđu stinu bez sniga.
Karamba, ovo je bilo zanimljivo!
Nastavija san klapat nizbrdo i urlika od slobode koja mi je urlala u ušima i lupala u srcu. Ćutija san se ka kondor, ka puma, ka ljama. Par sati nakon toga me zapuhne važni zrak i dodirnen puzavce i lijane koje su se motale oko gustih stabala.
Prvi ubod insekta i prvi glas šumetine. Brzom kretanju doša je kraj i džungla me brzo progutala. Ka Mougli sam se probija kroz zelenilo sve do rike koja me glasom navodila. Kad san sija na oblutak i utoča noge u ladnu riku, svatija san koliko san umoran.
Pogledan u raj oko sebe pa u vrh jedne od planinetina koja se uzdizala iznad mene sitnog i moćne brze rike. Sutra se triba popet opet do sniga. Slobodan ka kondor, ka puma, ka ljama.