….mokar, gladan, žedan, sritan…. Ostavija san ritki asfalt iza sebe. Gume čokomobila su razbacivale šljunak posut po putu. Odlazija je u jednom smjeru, ja u drugom. Na leđima mi veliki rukasak od ko zna koliko kilograma. U njemu dva hamoka, šator, malo vode i spize ( hrane ) te pribor za preživljavanje. Spuznem niz put […]
….mokar, gladan, žedan, sritan….
Ostavija san ritki asfalt iza sebe. Gume čokomobila su razbacivale šljunak posut po putu. Odlazija je u jednom smjeru, ja u drugom. Na leđima mi veliki rukasak od ko zna koliko kilograma. U njemu dva hamoka, šator, malo vode i spize ( hrane ) te pribor za preživljavanje. Spuznem niz put između debelih bambusa koje odi zovu guadva i ugazin u duboko blato iz kojeg se podigne roj leptira. Hmm lipa dobrodišlica. Rika je vijugala kroz beskrajno zelenilo i žuborila svoju najdivniju pismu na svitu. Udahnem duboko i zakoračim dalje.
Gojzerica se spere u bistroj rici, tice mi zapivaju , a lagani povitarac me pomazi po licu. Taman da mi pokuša osušiti znoj. Teški ruksak mi se uriziva u ramena dok san sporo napredova uz ričicu. Oprezan kod svakog koraka penja san se priko sklizavih oblutaka koji su se izmjenjivali sa blatom, šljunkom i raslinjem. Sperem znoj sa obraslog lica i odložim tu tešku prokletinju sa leđa. Koji kurac san nosija toliko opreme za ovu prašumu a u Amazoni san ima manje stvari? Otiša san u izviđanje. Lagan ka pero san brzo napredova, ali nikako nisan moga naći prikladno misto za kamp. Uski zeleni, obrasli kanjon je izgleda preopasno da bi bija odma uz vodu. Odi kiša minja vodostaj češće nego prostitutka mudante ( gačice ).
Nebo je bilo tmurno, tamno sive boje, izgledalo je kako će se svaki momenat izlit po mojoj usijanoj glavi. Znoj mi ukapa u oko, zagrizem usnu do granice boli i odlućin se vratit do naprtnjače. Nabacin je na bolnu škinu ( kračježnicu ) i nastavin dalje. Uskoro se nađem na dva metra povišenoj šumi. Debela debla guadvi koje su bile presvučene lišajevima i mahovinom od konstantne vlage su me okruživale. Pogledan u pod, vododerina, odi se rika izlije i teće kroz ova stabla, znakovi su jasni. Probijen se oprezan kroz gusto raslinje i dobro pregledam debla. Vodena oznaka je na nekih malo manje od metra visina. Ova dva metra zemlje i skoro metar debla je značilo da ova rika zna podivljat. Smrkavalo se i odlučin riskirat. Podignem kamp na ovom mistu. Dignem hamok priko metra visoko u slučaju da se rika izlije noćas, proticat če ispod mene. Nadam se da će biti tako. Ako se digne više, imat ću noćno plivanje. Sve šta san ima, san diga na visinu, dobro upakira da mi se beštije ne zavuku unutra i da mi voda ne prodre. Nakon šta san poubija pedesetak komaraca uvuka san se u svoj hamok. Nije dugo potrajalo, začuja san lupkanje kiše po improviziranom krovu.
Svevišnji molim te neka pada, ali neka ne bude prejaka.
Nije me čuja, pljusak je pljušta satima sve dok nije probija moj krov i natira me da spavan u fetus položaju cilu noć , mokar i mokriji. Navika san, a i sam sam si kriv. Jutro je donilo novu kišu, pa popodne novu, noć novu. Na moje iznenađenje rika se digla svega nekoliko centimetara. Spakira san se ponovo i nastavija uzvodno. Danima san istraživa to predivno okruženje. Mokar ali sritan. Jaguara ni nacrtanog. Znam da ih ima u ovim šumama, ali tog tajanstvenog grabežljivca je super teško vidit.
Pa da i mene neko traži u ovom zelenilu, teško da bi me naša.
Bacija san smiješak priko svoje gubice kad sam se poistovjetija sa ovom veličanstvenom životinjom. Nailazija san na tragove majmuna, vidija kolibrije i žabe stablarke naračanstih prstiju i crvenih očiju. Leptir plavi morfo me oblijeta, prekrasna životinja. Doživljava san ga ka blagoslov i dozvolu boravka u ovom surovom raju. U jednom trenutku san sta isprid hamoka i pomislija:
Imati malo ne znaći nužno biti siromašan!
Slušat pivanje žaba, kukaca i tica ( ptica ) uz žubor rike je likarija za dušu. Nakon nekog vrimena san se uputija prema mistu di me tribala pokupit Čokolatita . Dugi marš, u umornoj ruci vitla mačeta, naprtnjača mi mori leđa i noge, znoj i kiša mi se cide niz kožu, ali osmjeh se ne skida sa lica. Bili zubi moje čokolatite osvitle tamno zelenilo, poljubimo se sočno iako nisan pra kljove u ničemu osim kišnici. Vratin se u civilizaciju i ugledan na semaforu nekoliko gladnih prosjaka sa ditetom u naručju. Zašto uopće postoji materijalno siromaštvo?
Zbog velikog duhovnog siromaštva materijalno bogatih!