Plesala se salsa, kumbija. Veselilo se i smijalo. Lavlji prvi ples je bija poseban. Krenili smo sa sporom salsom, pa san zaigra capoeiru angolu pa čokolatita sambu da bi na kraju opet zajedno opalili bržu salsu. Zagrljeni nismo mogli odlipit pogled jedno sa drugog. Kad san ugleda raskoš ovog mista odma san pomislija, uf lipo […]
Plesala se salsa, kumbija. Veselilo se i smijalo. Lavlji prvi ples je bija poseban. Krenili smo sa sporom salsom, pa san zaigra capoeiru angolu pa čokolatita sambu da bi na kraju opet zajedno opalili bržu salsu. Zagrljeni nismo mogli odlipit pogled jedno sa drugog.
Kad san ugleda raskoš ovog mista odma san pomislija, uf lipo je, ali Babilon mi ne triba u životu. Gleda san taj uredni dvor, te palme u redovima, zelene planine i žutu riku. Razne tice su letile između krošnji mango stabala. Umjetno jezerce i plavi bazen. Bezbroj velikih cvitova i plodovi svugdi uokolo.
Bilo je to previše za izmučenog, izranjavanog i umornog lava. Pogleda san u nebo koje je minjalo boju, Jah nas je sla na spavanje, ali moje biće je tražilo odgovor. Nas nekoliko je došlo ranije da ukrasimo ovaj posjed, iako realno njegova lipota nije tražila nikakvo ulipšavanje. Međutim iako daleko od mog đira nisan tija kvarit Čokolatitin entuzijazam, njenu volju, njenu predanost da napravi ovaj dan posebnim i za pamćenje.
Sljedeće jutro san se probudija u 5h. Izaša na meku travu, pogleda u obraslu planinu i golemi, debeli oblak kako se odmara na njoj. Pogleda san u nebo i zamolija svevišnjeg da održi dan vedrim. Kolumbijske planine imaju varljivu klimu. Kiša i sunce stalno vode bitku, pa se izmjenjuju tokom dana nekoliko puta.
Bilo je previše posla za uradit. Sve nas par luđaka. Sto puta san se pita ma šta će joj ovo ili ono. Svi ti ukrasi i detalji su mi bili potpuno nepotrebni, ali Čokolatoza je inzostirala i na najmanjem detalju. Na koncu je ritual počeja oko 17h. Sta san pokraj oltara uz jezerce i čeka svoju dragu da dođe.
Uzvanici su nestrpljivo sidili na ukrašenim katrigama (stolice). Tice su letile oko kokosovih palmi. Plavo nebo priliveno zlatnim odsjajem kasnog sunca i lagana samba glazba prekrasnih riči. Pod rukom svog starijeg brata se pojavila. Njena lipota je oduzimala dah. Moja čokoladna žena crvene afro kose, sva u bilom sa najdivnijim osmjehom na licu.
U moj trbuh je uletilo bezbroj leptira, oči mi se napunile kremastih suza kojima nikako nisan smija dopustiti da mi se skotrljaju niz obraze. Lavovi ne plaču! Skulira san se, isprsija, vojnički poravna. Njena obitelj je plakala za mene. Divno je vidit suze radosnice u očima drugih. Crnci indijanci bilci, svi su dilili istu radost u ovom trenutku, svi su bili jedno, svi su bili isto.
Ritual Maja indijanaca je krenija.
Jedan od njene braće je donja dvi staklenke sa zemljom. Zelena zemlja je simbolizirala mene a roza čokolatitu. Izmišali smo ih u jednu posudu. Zemlja.
Drugi brat je donija tinjajuče mirisne štapiče i okružija nas sa dimom. Zrak i vitar.
Treći brat je donija dvi staklenke sa vodom. Izmišali smo ih zajedno nakon šta smo opirali ruke tom vodom. Posli smo je izlili u jezero. Voda.
Njena sestra je donila dva plamena sa kojima smo zapalili zajednički plamen. Vatra. Nakon svega njena mater nas je ogrnila plaštom. Jubav.
Ritual pet elemenata je bija završen.
Ona koja je došetala po laticama, bosa do mene bosog me je gledala svojim krupnim očima, tresla se i izgovorila zavjet. Stari ponosni lav je uradija isto. Baklje su gorile, ljudi su radosni plakali a nebo je razasulo zvizde.
Krenila je fešta. Plesala se salsa, kumbija. Veselilo se i smijalo. Lavlji prvi ples je bija poseban. Krenili smo sa sporom salsom, pa san zaigra capoeiru angolu pa čokolatita sambu da bi na kraju opet zajedno opalili bržu salsu. Zagrljeni nismo mogli odlipit pogled jedno sa drugog.
Da se isključivo mene pitalo kako se vinčat to bi bilo ka šta su ugradili William Wolace i Marrom u hrabrom srcu. Šuma ona ja i ženitelj. Međutim sa radošću prepustiti svojoj ženi da napravi onako kako je zaželila i pri tom uživati u svakoj sekundi, u svakom detalju kojeg san smatra nepotrebnim i biti radostan zbog njene radosti je moglo značiti samo jedno. Jubav postoji!