Ludi duh u crnoj ženi

….Oči širom otvorene ka u mišanca nadimljenog kameleona i pijanog Homera Simpsona, sise joj nabrekle, a bradavice strše ka dva zrna metaka. Bedre joj potpuno mokre, a niz leđa joj se doslovno cidija znoj. Počela se nekontrolirano bacakat po šatoru i urlat na jeziku koji je zvuča potpuno afrički….

Nekoliko dana je sunce toliko peklo po suvom Brazilskom zaleđu da je zemlja gorila. Sve lokve su odavno presušile, da bi se dokopali vode morali smo spuštati limenu kantu duboko u bunar. Toliko duboko u mrak da bi na pamet strugali po mutnom dnu. Ta voda je bila sve osim vode. Naravno da smo je cidili i prokuhavali inače bi se zatrovali. Treniralo se dva puta dnevno u nehumanim uvjetima, capoeira angola i samba de roda.

Došla je subota i na meštrovom posjedu se natiskalo mnoštvo lokalaca, spremala se fešta za koju nisan zna. Znan samo da san se vratija sa trčanja, oznojen, lipljiv i smrdljiv. Uz stablo manga san se rasteza i bacija pogled prema ljudima koji su u žamoru nešto radili oko kolibe. Bija je to svit svakakvih boja, od potpuno crnih, pa onih čokoladnih, maslinastih, bilih i od sunca crvenih. Oko mi zapne za jednu crnokosu šinjorinu koja je onako graciozno šetala ispod kokosovih palmi. Bila je interesantna, crne kovrčaste kose onako kakvu imaju bjelkinje, a ne pjenasto kovrčastu šta je tipično za crnkinje.

Taj spoj me zainteresira, jer u Brazilu su ljudi toliko izmiksani da se ovakvi spojevi, a i oni još zanimljiviji mogu često vidit. Bila je srednje visine, jako zgodnog tila, čvrste mišićave noge krasno oblikovane. Balkon guzica je bila tako lipa da se teško bilo pogledom odvojit od nje. Torzo i ruke blago utrenirane, trbuh ravan. Lice ne pretjerano naglašeno, sve nekako umjereno i simpatično. U nekim momentima me strahovito podsjećala na Danzel Washington-a. Hahahaah munjen li san, to san joj čak i reka pa se malo namusila. Nosila je cvike (naočale) za vid koje su joj davale onako intelektualni štih. Bila je profesorica i radila je u školi na nekom škoju (otoku). Njena koža je bila čokoladno smeđa sa lipin sjajem. Ukratko jako atraktivna žena od nekih 35 godina. Tog dana su nam se susreli pogledi i sve mi je bilo jasno, obostrano sviđanje, međutim oboje smo ostali cool. Baš me zanimalo ko će kome prvi prići.
Te večeri san se odmara u hamock-u i evo ti nje. Priđe mi nasmijana, sva mirišljava i u nekoj haljinici koja joj je ocrtavala konture prekrasne zgodnoče. Pruži mi ruku i predstavi se. Ja zaglumija kulera na desetu. Onako naoko polunezainteresiran počnem razgovor. Uvali se do mene u hamock izvadi ganju i počne motati joint. Pita me pušim li ja? Kažem da umiljato ne. Na to ona pita može li ona zapalit, ja kažem da. Zadnje pitanje je bilo smeta li ti i moje odgovor je opet bio da. Bez riči se dignem i odem svojim poslom. U biti neman ništa protiv ničega i ne smeta mi kad neko puši. Smeta mi kad puši pokraj mene ili ako netko ko me interesira za ostvarit vezu puši, da to je stvar koja me definitivno odbija.
Nakon ovoga san pomislija kako je naša priča završena međutim privarija san se. Sljedeću večer je bila nekakva fešta, sviralo se, plesalo se i pivalo. Osta san u svom šatoru u svom miru, nije mi se dalo feštat. U neko gluvo doba noći me probudi zvuk otvaranja šatora. Pogledan i vidin nju kako čuči na ulazu. Ispričava mi se i govori kako me tražila na podiju cilo večer, jer joj je bila velika želja zaplesati samnom. Pita uljudno moželi prespavati samnom u šatoru. Naravno da sam dozvolija. Hm Hm
U duboku noć ponovo me ona probudi. Sidi do mene i gleda u prazno, odjednom se prodere dubokim muškim glasom. Prenem se, srce mi se uzlupa, ne znam šta se događa. Ona onako gola, sjajna i prekrivena blještavim znojem počne glasno govorit muškim glasom na nekom afričkom jeziku. Paf, koda me neko mlatnija toljagom po trbuhu, šok i adrenalin me preplave. Nisan moga virovat šta se događa. Pitam je da šta joj je, ona ništa samo nastavi glasno govorit neke totalno nerazumljive riči.
Izgledala je ka opsjednuta demonom. Oči širom otvorene ka u mišanca nadimljenog kameleona i pijanog Homera Simpsona, sise joj nabrekle, a bradavice strše ka dva zrna metaka. Bedre joj potpuno mokre, a niz leđa joj se doslovno cidija znoj. Počela se nekontrolirano bacakat po šatoru i urlat na jeziku koji je zvuča potpuno afrički. Smrza san se, al je zgrabin za ruke i dreknem na nju da se smiri. Ova ko pomahnitala gorila u zgužvanom fiči skoči na mene, opaše me bedrima oko struka i stisne, pogleda me i izdere mi se u facu. Ja vičem CALMA MULHER, CALMA CARAI.
Ova onako gola i mokra u mom krilu urla i dalje. Iskobeljam se iz njenog stiska, napravim tranziciju i omotam joj svoje noge oko vrata. Oni sta treniraju jiu jitsu znaju da je to trokut gušenje. Lagano je stisnem bedrima dok su mi se skliska jaja zalipila njoj na facu. Vidim da se smirila, mišići su joj se opustili, ali nije izgubila svijest. Pogleda me drugačijim pogledom, vidio se razum u tom novom pogledu. Bila je tu, bila je sa mnom. Pustim je iz stiska, maknem jaja sa njene face i oslobodim je skroz. Upitno me pogledala i okrene se na stranu i spokojna zaspe.
Onako začuđen ostanem budan još neko vrime i na koncu i mene umor svlada. Šator se orosija od ovog ludila, od naših mokrih tila, od ove vruće energije i one strastvene od prije.
Ujutro nas pivac ( pijetao ) budi i ja čekam njenu reakciju. Okrene se prema meni i slatko se nasmije. Bom dia, bom dia. Zamisli se malo pa me pita: ”Jesam li bila u redu sinoć?” Sada nisan ima pojma na šta misli, a ona se nadoveže:”Jesam li mirno spavala?” Sada ja njoj krenem prepričavat zgode i nezgode. Ona se zamisli i kaže kako ipak nije to sve sanjala. Objasnila je da se to njoj ponekad događa.
Da je to ”caboco” koji u njoj živi, da ponekad noću izlazi i radi te ludosti. Njen duh kojoj ponekad uzme totalnu kontrolu i napravi raspašoj. Zamislija san se i imalo mi je smisla to šta mi govori, jer je sve skupa i izgledalo ka da je sa njom upravljala neka divlja sila koja urla na afričkom. Postala mi je draža, interesantnija, čak smo ušli i u vezu koja nije dugo trajala, prestala je pušit ganju i živili smo kratko zajedno na prekrasnom tropskom škoju (otoku).

Nikada više nije bilo problema sa ”Cabocom”, nije se više pojavljiva, bar ne u tom kratkom periodu našeg suživota. Vridilo je sve, sada kad bi mi se to dogodilo zna bi kako reagirat. Istrpit malo ludog duha u tilu zgodne crnkinje i nije prevelika cjena za užitak života u troskom raju.