…..prvi susidi su mi bili redom, komarci, žabe, ribe, tice (ptice), krokodili, kornjače, slon, gibon….. Neudobno normalnom, budalašu poput mene super udobno. Živija san u sojenici ispod koje je tiho žuborila svitlo zeleno, mutna rika. Na drvenim gredama, derutna i za mnoge zapadnjake neprihvatljiva, međutim meni je bila kučica iz snova. Obožava san je, tija […]
…..prvi susidi su mi bili redom, komarci, žabe, ribe, tice (ptice), krokodili, kornjače, slon, gibon…..
Neudobno normalnom, budalašu poput mene super udobno. Živija san u sojenici ispod koje je tiho žuborila svitlo zeleno, mutna rika. Na drvenim gredama, derutna i za mnoge zapadnjake neprihvatljiva, međutim meni je bila kučica iz snova. Obožava san je, tija san je kupit, al je bilo komplicirano. Najdraže mi je bilo slušat tropsku kišurinu kako udara po krovu i sliva se u riku, ej, biti tako okružen vodom je poseban doživljaj.
Krevet nije postoja. Samo slamnata prostirka priko stisnutih bambusa. Tvrdo za popizdit, ali me činilo sritnim. Nije bilo ni stakla na ponistrama, sve rastvoreno, prozračno i puno komaraca hahaha. Uh te krvopije su bili jedini koji su narušavali sklad. Navečer bi me uspavljivale žabe u horovima, a ujutro bi me budile tice pjevice. Kroz prozor bi se bacija u jato riba.
Pozdravija bi suside koji su se već igrali po vodi. Pripliva bi do njih na ludiranje, vodene akrobacije. Osušija bi se i pozdravija mačku koja je živila samnom u sojenici. Prava siamska lipotica. Prisvuka bi se u suve dronjke i otiša do najbliže pagode pomolit se ispod kipa bude i zapalit mu par mirisnih štapića. Tamo je kopno bilo toliko veliko da je osin hrama bilo malo selo sa par butiga (dućana). Uvik bi uvuka trbuh i izbacija prsi kad bi prolazija uz prodavaonicu preslatke Oil, prelipe cure iz sela koja je nosila cvike ( naočale) za vid i davale su joj neki intelektualni začin.
Poija bi lipljivu rižu sa raznim dimljenim povrćem. Iša bi sa lokalcima po močvari, skupljali bi uvik nešto šta bi oni koristili. Najčešće visoku travu od kojih su radili krovove oni najsiromašniji. Smišno bi mi bilo šta bi svako popodne zaspa po ure sa njima. Kad bi se probudija prvo šta bi vidija je slonova guzica.
Susid je ima slona koji mu je bija sve u životu. U selu je živija jedan gibon (vrsta majmuna) koji je bija vrstan lupež (lopov). Sto puta mi je nešto ukra, ali skoro svaki put bi mi vratija. Tako se jedanput kurčija sa mojin cvikama (naočale) dok mu nisu prestale bit zanimljive. Bacija ih je ko zna di, a jedan dječačić je pripliva riku i donija mi ih kad ih je naša. Takvi su to ljudi, nemaju gotovo niša, ali pošteni do bola. Koji kurac san se vratija među ove lupetine? Jbg volin Dalmaciju!
Na tom malenom kopnu di je bilo selo, dosta puta bi osta do kasno. Uvik bi žica nekog da me pribaci trupicon do moje kolibe, kad nikog ne bi naša onda bi priplivava riku u mrklom mraku šta mi se nije sviđalo previše. Uvik san konta kako će me krokodil smazat, al gore od toga bi bilo šta bi mora spavat mokrih muda. Srića tada san bija zbrijane glave, pa nisan ima briga kako osušit dredove. Jedan put mi se nije dalo priplivat, pa san odlučija prispavat u hramu. Bija je širom otvoren ka i uvik. Na ulazu san se poigra sa šugavcima ( psi koji su živili u hramu )i uša ispod centralnog krova di je bija veliki kip bude. U mraku san doša do njegovog kolina i zapalija mu nekoliko štapiča. Uzeja san slamnatu prostirku i stavija mu je u krilo. Nekako se namistija da mi bude udobno i zaspa. Interesantno mi je bilo da me nisu komarci dirali tu noć. Ujutro me probudilo struganje metle od pruča po dvoru. Jedan od svećenika je čistija dvor. Kad je skužija da san budan lipo mi se nasmija.
Ka malo dite, radostan i opušten san se zatrča priko dvora i hop u riku. Zaronija, izronija i zaigra se sa kornjačama. Moj život u ovom dilu svita se ne može usporedit sa ničim. To je bija dugotrajni ZION i stvarno ne znam više, zašto san ga napustija. Kako je došlo do toga? Baš san budala!
