Medellin: Tražeći istinu o Pablu Escobaru

Medellin Grad Pabla Escobara

Nije li pomalo nepravedno prema Kolumbiji da je najpoznatiji čovik te zemlje upravo Emilio Pablo Escobar Gavirilla, odnosno kralj kokaina. Ta stigma se dan danas proteže. Kada se spomene Kolumbija judi je odma vežu baš za ta dva imena Pablo i Koka.

Kada kažem ljudima da živin u Kolumbiji, ili da odlazim u Kolumbiju ili da dolazim iz Kolumbije (mislim kada to govorim svima osim Kolumbijcima, a pogotovo Dalmatincima i Hrvatima) onda redovito slušam reakcije:

”Kakav je kokain? Ima li koke? Vole li Pabla?”

Kod Splitskih i Omiških kutija čujen: ” Brate kakvo je bilo? Trese li dobro? Uf. da mi se našmrkat čistaka! Glup si ako ne probaš! Kakve su pičke na kokainu? Ima li šta Pablovih dolara još po šumi? Brate prinesi koje kilo!” – itd, itd…

Gotovo niko ne pita kakva in je spiza, kava je kultura te zemlje i takve stvari. Samo oni koji vide širu sliku o svemu pa tako i od ovoj prekrasnoj zemlji znaju to pitati. Nažalost živimo u svitu sa previše debila, a premalo pametnih.

Medellin je drugi najveći grad Kolumbije. Ima oko tri miljuna stanovnika, vjerojatno sada i nešto više. Jako je lip iako nije na moru. Uredan, zelen sa prekrasnom klimom i ugodnim ljudima koje odi zovu Pajsa. Moj prvi kontakt je bija: ”Uh priselija bi se iz konfuzne Bogote odi.” Međutim neću jer meni ka čistokrvnom Dalmatincu uvik more fali, tako da će priseljenje iz Bogote biti negdi na ocean.

Razlog zašto san posjetija ovaj grad je dokumentarac koji san snima. Dokumentarac o tome kako građani Medellina vide Pabla Escobara. Na moje veliko iznenađenje 80% ljudi ga voli. Jako voli. Razlog je jednostavan. Većina ljudi je sirotinja, a on je pomaga sirotinji. To mu niko ne može oduzet. Ja san razgovara sa ljudima sa ulice, a ne po saborskim klupama di side debele gnjide koje su od njega napravile monstruma.

Ritko ko je reka da je bija loš. Stariji nisu tili govorit isprid kamere, vjerojano iz straha jer njegovi Sicarios, ubojice koje su radile za njega, još žive slobodni. Poznati Popaj je još živ. Ostali su bez pardona govorili. O njemu je manje više sve poznato. Poznato ono šta se stavlja po internetu, po televiziji, po serijama. Međutim u razgovoru sa jednom gospođom sazna san da je bija nevjerojatno plemenita osoba dok se nije uvalija u kriminal. Čak i dok je prodava kokain dugi niz godina je pomaga svakom ko bi mu se obratija.

Kada je uša u politiku, e onda se pritvorija u monstruma. Zašto? Šporki (prljavi) i graju šporko (prljavo). Uša je u leglo crviju koji sikću ka zmije. Nije se moga branit nikako nego surovom silom. To je bila najveća greška Emilija Pabla. Taka se u govno, u političare koji su največe zlo ove planete. Jako brzo su se udružili, slizali, i krenili na njega zajedno sa Amerima koji su neprestano igrali igrice oko koristi.

Dugo in je i odoljeva, ali ipak nije moga i dok san gleda u krov na kojem je ubijen sve mi je nekako silo u glavu. Čovik ponudi vladi da će otplatiti kompletan vanjski dug države. Ne nisu tili. U to vrime su ameri bacili oko na resurse po Kolumbiji i tili im nametnit dolar ka šta su to uradili sa Ekvadorom i Panamom. Te dvi zemlje sada robuju Amerima ka šta Hrvatska robuje Europi.

Venezuela se trsi protiv toga ali znamo šta se događa u Venezueli, Bolivija isto… itd itd. Dosta ljudi mi je reklo da bi za Kolumbiju tada bilo najbolje da je Pablo posta predsjednik. Viruju u to. Ja nisan siguran jer virujen da bi ga onda likvidirali još ranije. Velike sile su tu bile umišane. Ja njega niti volin niti nevolin, da buden iskren realan san po pitanju njega ka šta san u mečevima realan ka sudac.

Koja je razlika između prodavanja kokaina i nikotina il alkohola. Velika, je li tako, ili pak skoro nikakva kada pogledate da obe supstance potpuno stvaraju psihičku ovisnost, a nikotin je još opasniji po zdravlje jer je lakše dostupan i konzumira se na dnevnoj bazi. Labilni ljudi gutaju sranja a oni bezobrazni im prodaju. Čista računica.

Pablo je izgubija konce, toliko je poludija na kraju da je njegova organizacija ubijala i ubijala. Ružno i dabogda se nikako ne ponovilo. Međutim koja je razlika između njega i onih koji su ga stvorili? Recimo sada hipotetski. Njonjo Plenk Kita i ostala ekipa. Rade li oni gore stvari od njega. Ne ubijaju, istina, ne podmeću auto bombe i te stvari, ali iselili su četvrtinu države.

Bome bija san na novootvorenom spomeniku, ili memorijalnom parku u Medellinu. Napravili su zid sa rupama u njemu. Svaka rupa je jedna žrtva narko sisterma tih godina. Previše ih je, ali nije ih ni upola koliko su naši političari raselili naroda po svitu. Ja povlačim paralele. Ne branim ga, ponovo ponavljam. Dabogda se nikada ne rodija sličan, ali gospodo moja na ovom svitu ima previše istih ili gorih na drugim funkcijama.

Bilo kako bilo, dan danas grad Medellin ubire novac na račun pabla Escobara i to im nikako ne smeta. Gomile turista se slivaju u Medellin baš zbog njega. Obilaze ključna mista poput njegovog zatvora La catedral, pa krova di je ubijen, pa kvarta kojeg je izgradija, pa hacienda Napoles pa i taj novo sagrađeni monument u centru. Meni je to licemjerno, on ne valja ali njegov novac je itekako dobar.

Kutije bez mozga se lože na Pabla, uf bija je frajer ima je lovu, ima je pičke ima je sve. Pablo nije gura bili prah u nos iako ga je ima na tone, pablo je pušija ganju i to je to. Žalosno je šta ga glupi ljudi vole zbog njegove moći, a ne zbog onoga kakav je bija prije moći.

Međutim, to je samo prikaz u kakvom društvu mi ka ljudi živimo. Vrag drži uzde a ljudi se voze u njegovoj kočiji.