Južna Amerika: Samba

…..na prvu ugledate blještilo i sjaj tih pera i ukrasa, svega nakon jedanaest sekundi se zapitaš, pa ima li išta prirodno na ovin ljudima?….

Nekako se stisnem uz zid da plesačice imaju mista za šminkanje. U ruci držin raznobojno perje neke bidne (jadne) ptičurine koju su ili očerupali ili priklali pa očerupali. Radi se o noju naravno. Od te bidne (jadne) beštije (životinje) se sve da iskoristit. Samba plesačice obožavaju ta njihova pera, opituraju (obojaju) ih i onda sebe ukrase. Meni osobno nema velike razlike između tog načina ukrašavanja i motanja kože neke krznate životinje oko vratova itd.

Gurne me nešto i okrenem se. Ugledam ego veličine Svetog Duje, gurne me nešto sa druge strane kad ono ego veličine šibenske katedrale, još par puta su me naguravali ti ogomni ego entiteti. Di god pogledam ego koji zaklanja sunce. Kažen mu:

”Gospodine ego, zašto ste toliki?”

”Ovo je moj raj. Svaki dah, izdah i udah ovih plesača je krcat mojim dijelovima. Oni me napajaju i hrane. Odi među njima meni je toliko lipo da ti čovječuljak jedan to ne možeš uopće razumiti.”

”Očito da ne mogu, ali možeš li mi objasniti neke stvari?”

”Daj čovječuljak pusti me na miru, neman vrimena za tebe.”

Ego je odšeta od mene i spoija se sa drugime egoima, ponekad se potuku, ponekad se cere kao hijene, ali nekako su skupa i zajedno rastu podržavajući jedan drugoga. Neka tvrda masa me očeše po boku i pogledam o čemu se radi. Ogromna guzica neprirodnog oblika me gledala odozdo ravno u oći. Njena vlasnica koja je imala metar ipo visine je šetala na takima (potpeticama, štiklama) od metra visine. Za boga miloga di je kraj ovom pretjerivanju. Zar nije dosta svo ovo perje, umjetno drago kamenje, perlice, sjajila i ko zna šta već šta si nabacala na sebe. Koji kurac će ti toliko guzica koja ne da prkosi gravitaciji nego prkosi svemiru.

Silikon ili ko zna koja već supstanca ispod kože te guzice mi vrisne u lice: ”Ti seljačino nemaš pojma. Ovo je lipo, puno lipše nego ono malo prirodno šta san imala prije. Gledatelji našeg plesa to vole vidit i meni se sviđa, a i mom dečku također.”

”Dobro, ispričavam se gospođo guzice, ali znači li to da ples kao ples nije dovoljan?”

”Glupane jedan, naravno da nije dovoljan, u Sambi je vizualno sve. Od perja koje nosimo, šminke koju imamo, silikona koje smo nakupovale, kostima koji nisu jeftini. Sve je to jako bitno, ples je ionako glup.”

”Hmm ona tamo plesačica govori da je ples najbitniji, da on ima tradiciju, da ima povist, da je bitan, kostimi isto tako, a tek onda ostalo.”

Sada su se i sisetine ka u Doly Parton uvalile u priču. Ogromna dva čentruna (lubenice) super neprirodnog oblika su stršale iz malenog grudnjaka obrubljenim kičastim umjetnim dijamantima i šljaštečim materijalima.

”Gledaj svoja posla seljačino, mi smo odi da budemo lipe.”

Nasmijen se tim sisama i pogleda u garderobu. Bože moj dragi koliko silikona na jednom mistu. Ne mogu virovat svojim očima. Pa u ovoj maloj prostoriji ima dovoljno silikona da se začepe sve fuge na svim ponistrama (prozorima) na jednoj visokoj zgradi sjeverne strane Splita. Pomislin samo koliko se prirode uništilo u procesu stvaranja tog silikona. Zašto? Da bi žene sebi bile lipše!

Opet pogledam upletene pletenice ega iznad njihovih glava kako plešu valcer u ludom zanosu. Pa ljudi moji di su normalne, prirodne sise i guzice nestale. One prekrasne u svojim manama. Uvik san želija imat curu prirodnih sisa al nekako njih zadnjih nekoliko sve sa silikonskim sisama. Bar su guzice bile prirodne. Da objasnim, lipše su za vidit i za mazit, dodirivat i sve ostalo (govorim o sisama) ali da bi volija da taj modni detalj, taj babilonski standard nije nikada doša na ovaj svit, volija bi. Proklet bija babilonski standard u svemu. Nekako se oslobodih tog silikonskog šoka kad poškaklje me nešto po ramenu.

Okrenem se i ugledam umjetne trepavice ko u kazuara koji sere tvrdo ispod stabla eukaliptusa. Pomislin, šta je sad ovo, pa ćerce kako možeš dizat kapke uopće od težine tog zalipljenog čuda? Šta ti nije bilo dobro sa tvojim prirodnim trepavicama? Onda ugledan obrve, jadne izmrcvarene pincetom, iščupane i opiturane (obojane) počešljane -hahahahah, pa ja ću se posrat od smija! Pas jarac ova kad trepće tim trepavicama radi promaju u prostoriji, ne triba nam ventilator.

Pogledan skupinu tih žena, tih samba-plesačica i pomislin kako sastojci koje imaju na sebi i u sebi ubijaju prirodu. One imaju dovoljno tog materijala po sebi za čiju proizvodnju je nestalo nekoliko hektara amazonske prašume. Pa da krenemo: sve imaju nekoliko slojeva i nekoliko raznih boja po licu, sjenila, šminke, perlice, svjetleća prašina itd, sve imaju nalipljene umjetne trepavice na kojima bi im pozavidili i deva i slon.

Skoro sve imaju umetke u kosi, perike i slično. Skoro sve imaju napunpane guzice sa ko zna čim, sve imaju umjetne sise. Sve imaju miljun ukrasa po kostimima, perje, lažni dijamanti itd itd. Sve su primazane kremicama i vazelinom da se bolje sjaje. Ej kad ih ovako vidin, pa one za ovaj ples više zagade okoliš nego crna metalurgija Dugi rat.

Istrčale su na scenu, sjaje li ga sjaje. Plešu one i plešu. Vesele, lipo in je. Ego ih je zagrlija i svi zajedno uživaju i hrane se pogledima iz publike. Uh kako prija, uh kako je lipo. Gleda san muške plesače. Našminkani su isto, al barem nemaju plastičnih operacija po sebi. Možda di koji zub i to je to. Teretana im je majka, ali prirodni su. Iako njihove kostime neću komentirat. Budući da su većina gej, onda ih mogu razumit da takvo nešto vole. Jbg njima se sviđaju takve stvari i to je u redu

Gledam ja taj show i vidim svoju ženu među njima. Gledam kako uživa u tom plesu i tom kiču. Pričali smo puno o tome doma. Objasnila mi je dublju sliku tog plesa. Povijest i tradiciju. Ona stvarno doživljava sambu ka ja klapsku pismu. Međutim dušo i ti imaš umjetne sise i ti na sebi imaš toliko umjetnog materijala da bi mogla ubit jednu oveću plovu plavetnih kitova u srid pacifika.

Zapitam se na trenutak kako jedan lik koji živi prirodu može oženit ovako drugačiju ženu. Jesan li sa pravom. U biti tako to triba i bit u braku, bar se nadam. Prihvatit različitost i tolerirat gušte svog partnera. Na kraju krajeva uvik mogu kliznit u šumu. Prominit svit ne mogu. Njena srića dok pleše je lipa oku i drago mi je zbog nje, ali da mi je lipša bez šminke – je, i to sto puta!

Ovako mi izgleda deboto (skoro) ka drag queen. Neprirodno i nepotrebno. Kakve bi joj bile sise bez silikona ko zna, al sigurno bi ih volija.

Završija je nastup i sada ide skidanje svih tih ukrasa. Ajme horora. Pa koliko je to materijala. Opet neprirodne supstance sa kojima se sve to skida sa sebe. Tekućine koje skidaju šminku, lipilo sa trepavica kreme i kremice. Dodatno zagađenje prirode. Tilt tilt.

Izaša san iz prostorije i pogleda u šumu ispred sebe. Bože moj dragi nema nam spasa. Ljudska sebičnost i nekontrolirani ego će uništit ovu planetu. Je li nam potrebno sve to? Pa zašto smo toliko iskompleksirani da moramo lipit trepavice, operirat se silikonima, punit facu botoksom i drugim sranjima. Punit obraze nekin kurcima. Izobličivat ono šta prirodno imamo.

Pa gledan te žene po ulici i pitan se koji je vama kurac? Na Zrinjevcu u Zagrebu je proša jedan par kraj mene. On cili uredan, namirisan, zalizan i napudran. Da ga ubaciš u more oko njega bi bila naftna mrlja koliko je ima tog sranja po sebi. Sinko, šta ne valja sa bradom i prirodnim izledom?

Ona, u nekim plastičnim čizmama, prozirna plastika koja se orosila iznutra, guzica sise usta, toliko silikona da bi se moga napravit raft za spažavanje na moru od njih. Torba od 2000 eura, pa ćerce da si to donirala u Afriku tamo više gladi ne bi bilo, koliko imaš nepotrebnog po sebi.

Vratim se u zbilju . Pa ja san cili život ružan ka lopov. Šta me briga, pa naći će se neka sa lošim ukusom i svidit ću joj se. Volin svoju kuštravu sidu bradurinu, svoje dredove i krive zube. Volin svoj slomljeni nos i ožiljke po svom tilu. To san ja, kakvog me Jah stvorija. Moje tilo ne uništava prirodu. Moje biće ne uništava prirodu, a opet sam čovik.

Zašto drugi ne razmišljaju tako? Koji je nama kurac svima, zar nam je ”Samba” svima u glavi? Neman ništa protiv nikoga, ali Latinos nikad ne bi tija bit. Ma ne bi tija bit ništa drugo nego šta jesan. Ponosan san na svoje Dalmatsko pleme, ratničku povist svog plemena i na sve ono šta jesan. Okitit se da buden šarena tica (ptica) ja jednostavno ne mogu niti želin.