Južna Amerika: Plamen pohlepe

…jednom san u Costa Rici spasija tropskog ljenivca iz bujice Rio Reventazona. Ugrozija san sebe da bi spasija njega, ali niko nikad mi neće oduzet tu sriću koju san ima tog dana kad san ljenivca vratija na stablo. Međutim sada gore šume, a ja ne mogu napraviti ništa…

Plamen je samo produžena ruka pohlepe.

Zbilja je teško volti ljude. Toliko toga san na putovanjima doživija lipog, ali većinom od malobrojnih posebnih ljudi, i od životinja, i prirode. Mater svih nas, Priroda je nešto bez čega ne možemo. Ni mi ni oni koji dolaze nakon nas. Uzmimo na stranu njenu predivnost i savršenstvo, gledajmo je samo kako to ljudi najbolje znaju, koju korist imamo od nje. Sve nam daje besplatno. Hranu, vodu i zaklon. Šta nam više triba od toga? Zbog ljudske osobine koja se zove sebičnost, mi tu istu dobronamjernu majku prirodu ranjavamo strelovitom brzinom.

U Južnoj Americi san trenutno, Bolivija, sidin na vlažnoj zemlji i gledan u granicu Amazone. Isprid mene još nije onako gusta ka šta je to malo dublje i dalje. Ne gori, pazi čuda još uvik ne gori. Sušna je sezona, listovi su klonili i u njima nema vlage. Strpljive biljke čekaju početak kiša. Čekam ih i ja.

Međutim, postoje ljudi koji jedva dočekaše sušnu sezonu da mogu svoje stravične i sebične planove sprovest u djelo. Pustiti će plamen pohlepe da uništi ovu svetinju. Svak od tih kretena ima svoj razlog za užas koji rade. Stočar želi proširiti svoje stado goveda i zgrnit još više love. Uzgajivač proklete soje i gmo sranja želi proširiti svoja polja i naravno zgrniti još više love. Drvna industrija, neće zapaliti, ali će sa monstruoznim strojevima potaracat možda i više nego vatra, možda i brže od vatre. Zašto? Lova naravno. Rudarski lobi će užgat da raščiste i izvuku iz zemlje šta ona ima. Lova.

Predsjednici ka šta je onaj demon u Brazilu će potaknit te gnjide koje su ga izglasale. Zašto? Pa zbog love. Nije bitan sveti jaguar koji je zaštitinik tih šuma stoljećima, gmaz, tapir, ptica, riba, kukac… biljke i likovi od boga dani. Ne, ništa to nije bitno.

Zašto ljudima dati besplatan kisik, besplatnu hranu i zdravlje, nisu to zaslužili ionako se kote ka miševi. Triba ih zabit u gradove, čipirat ka stoku, kontrolirat i sve in naplatit masno. Triba ih desetkovat boleštinama, pa im prodavat likariju (lijekove) da bi se izličili, triba im davat neprirodnu umjetno stvorenu hranu i pića.

Ljudi to traže, jer voda je dosadna. Genijalni umovi koji vladaju ovom planetom su jednostavno rekli da spužve koje apsorbiraju ugljični monoksid moraj biti zapaljene. U atmosferi nedostaje ugljičnog monoksida za njihove goleme plantaže genetski modificirane hrane koje će nam na silu ubacivati u usta. Ko jebe Amazonu, Sibir, Grenland, afričke džungle. Ko jebe život ako nije ljudski. Ako nije od dvonožnog uspravnog krpelja koji ždere planetu.

Pitan ja vas judi kako to da ste buknili ka ista ta vatra i samo nakon nekoliko dana svi utihnuli. Pa nije vatra po svitu moda od jednog dana ili par dana. Poplašili ste se za svoju guzicu, ajme majko moja neće bit kisika, podušiti ćemo se. Onda su plasirane dezinformacije koje su vas zbunile. Ne gori toliko, gori ovoliko, pada kiša i sve je pogasila, vojska gasi… Plasirali su van svašta sa svih strana samo da bi umukli i zabili jedan drugom glavu u šupak ka i do sada.

Čovik je nevjerojatno glup, bar onaj izprogramirani u masi. Onaj kojeg godinama Babylon nagriza. Šta si napravija kontra sistema koji pali šumu i prašume? Jesi li smanjija unos mesa u svoj organizam? Jesi li minimalizira kupnju svega šta ti je nepotrebno? Jesi li reka sam sebi u ogledalo pa ja san smeće koje radi smeće. Ne pazim na ništa jer je to naporno i dosadno. Meni triba pun ormar robe, kupke i šamponiči, šminka, hrana koju ne mogu pojesti, plastika, silikoni, pića koja nemaju ništa prirodno, tariguzi, tehnologija uvik novo i najnovije.

Moran imati više od susida, prijatelja poznanika, moran biti poseban. Kada kažem da mi se gadi taj isprani um, taj Babylon onda mislim na tu neumjerenost i nepravdu koja je od svih nas napravila zombije u ljušturama robota na daljinsko upravljanje. Upravljač je u rukama onih u sjeni negdi daleko. Onih prepametnih za homosapiensa.

Čujem se sa Indijancima koje je taka sistem. Još uvik gori, još uvik vatra proždire nedužne. Nije to stara vijest, to je friška, nova i najnovija. Bore se, ali ako naprave nekakav pomak dođe sicario (ubojica) i ubije ga na vratima doma isprid obitelji. Strah se uvlači i u njihove redove. Kažu udružili se i idu u rat. Luk i strila kontra specijalaca do zuba naoružanih. Odstrijelit će ih ka divljač na brisanom prostoru i napravit gernocid. Radili su to i prije čitavim selima, raditi će ponovo. Koju vridnost ima neki šporki (nečisti) Indios naspram profitera za gnjide. Nikakvu!

Šta je najgore koliko san puno na putu uvjerija san se u nešto jako šokantno. Svi su ljudi isti. O da! U onom negativnom smislu također. Stavi Indijanca, crnca, Arapa, Polinežanina, Azijata na poziciju moći. Daj mu snagu i tehnologiju, pusti Babylon da ga prigrli. Oh da, na žalost ne bi bilo razlike. Samo pojedinci kojih je jako teško pronaći bi bili drugačiji.

Gledam Indiose u motornom brodu kako napadaju jaguara koji preplivava Amazonu. Nemilosrdno ga udaraju toljagom po glavi. Indiosi. Narod koji je donedavno smatra ovu veličanstvenu životinju svetom. Ne sada je to samo nekoliko dolara za trofej oderane pjegave kože koju će kupiti neki zlotvor

Takve stvari nailazim na svim kontinentima. Čovik je nepopravljiva gnjida. Samo pojedinci su drugačiji, ali nažalost nemaju snagu. Izgoriti ćemo do nestanka, a onda ide novi početak i nove greške. Uostalom tako je već miljarde godina.