….pokušava san osušiti stopala, odstraniti kompletno blato sa njih, istrljati ih lišćem , ali nije išlo, sve je bilo mokro, ne vlažno, natopljeno… Sklizla mi je kaplja priko čela, pratila utore mojih bora i priko nosa potrčala u gustu šumu mojih brkova. Tamo se zadržala i ugrijala. Znoj ili kiša, nisan ima pojma, jer san […]
….pokušava san osušiti stopala, odstraniti kompletno blato sa njih, istrljati ih lišćem , ali nije išlo, sve je bilo mokro, ne vlažno, natopljeno…
Sklizla mi je kaplja priko čela, pratila utore mojih bora i priko nosa potrčala u gustu šumu mojih brkova. Tamo se zadržala i ugrijala. Znoj ili kiša, nisan ima pojma, jer san bija prekriven i jednim i drugim. Sidija san na grani visoko od tla, prokleti komarci iz nekog razloga nisu mogli do mene, ali to nije spriječavalo druge leteće smradove da me svako malo ne izmaltretiraju. Bija san spreman na sve ovo, spreman tjelesno i u glavi, ali ipak nikad se ne možeš potpuno spremiti za ovakvu kušnju.
Iman puno vrimena za razmišljanje, previše. Dok hodam u beskraj ne znajući ni koliko dugo ni do koje točke. Džungla je surova. Stalno van šapuće , tisuće glasova duhova prirode vam se uvlače u uši. Ne možete ih ignorirat. Glasni su!
Jučer san se borija za život više nego prethodnih dana. Godine treninga su se napokon isplatile, možda bi bilo bolje da ih nikad nisan triba testirat, ali sada kad jesan zahvalan san na svakom minutu potrošenim na to. Postoje jednostavno zla stvorenja i kada ih put nanese na vas onda je jako dobro da u koži čovika imate tog lava oštrih kandži. Na zlo ići dobrotom je jednako glupo kao pokušat glupanu objasnit etiku, mudrost, poeziju, umjetnost. Gubljenje vrimena i energije. Zagarantirani poraz. Nažalost puno se glupana kreće slobodno svugdje, pa čak i u zabačenim predjelima.
Osvrćen se, moran zbog zlotvora. Međutim udarac koji san im da, ih je dobro uzdrma. Ne samo da im je rasklimalo vilicu i izbilo gumu za zube iz usta. Ne, ovaj udarac je bija precizan, odlučan i posla ih je u carstvo snova. Buđenje će biti bolno, ako se probude.
Igra preživljavanja je stalna. Ne moramo biti daleko od civilizacije, ne! U gradu, selu, plemenu pa i shopping centru ljudi preživljavaju. Zapravo malo svita san upozna koji ne preživljava iz dana u dan. Nesvjesni tog zadatka misle da žive. Zubi Babilona grizu sve jače, stisak te vilice je jednak onom od morskog krokodila ili gladne hijene. Lomi kosti i izbija dah ka anakonda kojih se moran pazit u ovin vodama. Ne ubija brzo poput navedenih stvorova, Babilon te slabi i ostavi na životu tako stisnutog da se na koncu zadovoljiš šta dišeš sa trideset posto kapaciteta svojih velikih pluća.
Šta je najgore toliko te satare da se smatraš sritnim jer tvoj susid diše sa petnaest posto. Babilon ostatak svog daha suklja u sebe, halapljivo, lakomo i bezobrazno. Nemoćnici opet podržavaju moćnike. Plješću im, kliču njihova imena, obožavaju njihove lažne osmjehe i njihove kravate. Viruju u njihove laži kojima ih bombardiraju i dok spavaju.
Prođe me studen priko škine (kralježnice) i naježuri mi mokru kožu. Pogledan u zapaljivu kocku koja se topi ka maslac na pršuri (tavi) i nikako da zapali mokre grančice poviše sebe. Ko li će pobijediti, taj slabašan plamičak svitla ili ogromna mokra tama oko njega? Plamen mi se zrcali u oku, osjećan njegov ples na svojim zjenicama i bjeloočnicama.
Ako zatvorim kapke zauvik će plesati u meni, čak i ako ga proguta mokra tama oko nas. Puhnem hrabar na nos, kaplja sa njegovog vrh proleti zrakom i upadne u lokvu skupljene kišnice na zelenom listu. Nekako se osjećan blagoslovljen biti ovoga trenutka na ovom mistu.