Govno pas

……kaže meni debeli vrag: ”Ma zalipi ga u pod ka žvaku!” Sa drugog ramena mi šapće anđeo: ” Ne, porazgovaraj, objasni mu!”…….

Cvrkutanje nekih tica ( ptica ) koje izgledaju ka crni kos, ali imaju mrkije obrve i zajebaniji stav. Hodaju onako bahato ka i ja sam kad se šepurin isprid zgodnih žena. Kišica jedva da me moći, a kobasica ( Lilu jazavčar ) trčkara bezbrižna po kvartu. Izmjenjuje se beton, asfalt i trava, grm, stablo i zgrada. Bodljikava žica, grafit, cigla električna ograda. Klasika kvarta u kojem boravin, jeba mu pas mater jedva ćekan otići iz njega , priselit negdi na obalu. Ma radije bi živija u kokošinjcu na obali uz more nego u vili u glavnom gradu ili unutrašnjosti. Stupanj izbacivanja iz harmonije je velik i da neman odlaske u džunglu puka bi ka češalj u crnačkoj kosi. Osjećan kako crveni vrag na mom ramenu sve više piza ( teži ). Rap koji pišem je sve tvrđi, ljut ka čili papričica, bezobrazan ka Hercegovac u stojadinu ili bahat ka Rvatski političar dok sere. Kobasica Lilu me pogledala onako karakteristično prid sranje i ode iza nekog grma obavit nuždu. Podigla je kotulu ( suknjicu ), napravila grimasu i istisnila šta je imala. Produžija san opušteno jer san zna da će veselo, olakšana dotrčat uz mene. U tom trenutku začujem zvižduk i okrenem se. Nekakav gospodin od nekih četrdesetak godina mi pokazuje na Lilu.

”Recite!”

”Jeli ovo vaš pas?”

Opa evo pametnjakovića pomislim.

”Ne.”

Ostane mu upitnik nad glavom, smrči se i nastavi hodat prema meni sto posto misleći kako lažem jer uokolo nije bilo ljudi. Laga nisan jer Lilu nije moj pas već čokolatitin i koliko god se ona trudila uvalit mi tu kobasicu ja to ne prihvaćam, a pogotovo onu dlakavu spodobu koja se boji izaći iz kuće. Mačak morfeo. Ne senjora, tvoji dlakavci su tvoji, ja ću pomoć, ali da ću ih držat za svoje, ne. Posli Horrenda teško da ću imat više ljubimca. Taman kada je posran namjerava produžit, sve bi bilo super da san ga pustija, ne udebljani vrag na mom ramenu mi šapne ”Pitaj ga u čemu je problem.”

”Imaš li problema sa nečim.”

Ovaj oduševljen zastane i počne kenjat.

”Jeli ovo vaš pas?”

”Ne, reka san ti, to je pas moje supruge.”

Opet se nećka, nije zna šta odgovoriti pa se dosjeti.

”Ako je pas vaše supruge onda je i vaša odgovornost. On vam se pokakao ( hahahah, jeli upravo reka pokakao ) tamo. Pokupite to!”

Debeli, crveni vrag mi šapne, udari ga. Nogom po desnoj strani rebara, izduši ga. Anđeo mi smiren šapne, ne, objasni čoviku svoju filozofiju možda je i uspije razumiti.

” Gledajte gospodine, Lilu se pokakala ( lagani sprd na njegov odabit rići ) ( kad odrasla osoba govori ovakvu rić moran se nasmijat od srca, šta fali rići posrat ) tamo di ljudi ne prolaze. Radim u očuvanju prirode i držim da je to dobro za biljke,puno bolje nego da to govno utrpam u plastiku koja ide u drugu plastiku pa na neko smetlište truniti. Svaki pas u mom životu je naučen da sere na zemlju di ljudi ne prolaze i di se dica ne igraju. Ovo nije moj pas, ali evo izgleda da je dobro odgojen. Ja tebi neću filozofirat, pa tako nemoj ni ti meni. Lipo se sada pokupi odavde i pravac u crkvu na zahvalu dragom bogu šta te nisan istriska.” Koja bahatost moja promislin, koji mi je vrag?

”Ali zbog idiota poput vas moj kvart je šporak ( nečist ).”

Na mojim leđima se potukli vrag i anđeo. Frca perje i krv. Nekako anđeo pobjedi, jedva. Kroz kljove mu kažem pokušavajući zaboraviti kako me upravo nazva. Nema veze neka san mu idiot.

”Pogledajte dobro di se Lilu pokakala (sada već grcan od smija sprdajući se sa tom rići koju ovaj lik koristi ) Tamo nikad niko nije proša, iza grma je, da nisi vidija njen mali smeđi šupak kako sere ne bi nikad vidija govance. Jeli tako? Ni ti nikad tamo nisi zagazija!”

”Je, ali zakon kaže da se pokupi kakica ( hahahahah jeli ovo upravo reka kakica, hahahahah pa ja ču se pokakat od smija u gaće ), pogledajte tamo, ima i tabla koja to kaže.”

Jbt, ovaj je tvrdoglaviji od diktatora.

” Ne volin glupe babilonske zakone, ajde lipo produži i pusti me na miru.”

Ovaj izvadi mobitel i uperi mi ga u lice.

”Dobro sada ću vas snimiti i odnijeti na policiju vaš snimak.”

Kad je ovo napravija, vrag je nokautira anđela, a ja san bija spreman nokautirat ovog lika.

”Slušaj me sad dobro, ako već štuješ zakone onda znaš da me nesmiš snimat bez mog pristanka, ali pustimo mi to, nego ajmo mi ovo riješit ka dva viteza.”

Neznan jeste li čitali Kafku , ali ja san svjedočija preobražaju. Čovik se u sekund pritvorija u kukca, neku vrstu kratkonogog skakavca i sta cupkat unazad. Ima je izraz lica ka lubin na udici kako probija površinu vode znajući da mu je život gotov i da uskoro postaje obrok.

”Ne gospodine, ne, ne mogu ja to tako riješiti, pa vi ste veći.”

Vrag je plesa iznad tila nokautiranog anđela.

”Gledaj spustit ću se nisko pa ćemo biti iste visine. To ne znači ništa.”

Stvarno san savija kolina i gotovo čučnija da buden niži od njega. Nije pomoglo, skakavac je biža ka lud. Dobija je noge gazele i glavu lubina. Čudne li transformacije i tako brze. Posta je olimpijski pobjednik na beskonačno metara. Vrag mi urla da krenem za njim, ali probudija se anđeo i reka mi da san pretjera. Možda i jesan, možda je on u pravu, a ja nisan. Možda u ovom babilonu moramo krcat govna u plastiku i kupit za ljubimcima koje zapravo i ne tribamo. Možda ja nisan za civilizaciju nego za divljinu. Možda i jesan idiot, ali brate mili ne škljocan praznim oružjem. Ispratija san taj sprint i nasmija se. Pogledan u Lilu i okupljene ljude. Brže li su se okupili sina ti miloga. Pomislin na svog Horrenda, pa ta argentinska doga je srala punu kariolu ( jbg neznan Hrvatsku rić za karijolu….tačke jel ) govana, ali nikad di ljudi hodaju ili se dica igraju. Niko nikad mi za njega nije prigovorija, a ovi kukac mi se uvatija srat za minijaturno govno minijaturnog pasa iza grma. Bilo bi najbolje da san ga pustija u uvjerenju da pas nije moj, ali jbg vrag mi se udeblja. Okolnosti rade ljude lošima, izgleda da nisan doša na taj nivo da mene  može zaobići. Osjetin ljudsku zloću i zavist pa se instinktivno branim. Nije dobro, triba bi na to odgovarat ljubavlju ili ignoriranjem, ali triba bit jak za to. Uglavnom drago mi je da nisan vraga posluša do kraja.

Nastavija san šetnju i sitija se kad san……

Indija, prije nekoliko godina. Hoda san kroz neki Slam u New Delhiju. Toliko je bija zagađen da me strah bilo disat duboko. Pogledan u jednog gurua koji je ima klupko svojih noktiju ispred sebe i nije se moga micat. Naravno sve šta je sra je stajalo oko njega. Muve su mu pivale i govna mu mirisala. Malo dalje san ugazija u balegu od krave. Lipo topla, ma milina kako mi se uvukla u svaku poru između nožnih prstiju. Nije ni čudo da san nagazija na minu kad ih je bilo na miljune po gubavom putu. Nakon toga ugledan ženu na nekom šugavom balkonu od late kako iskreće plastično vjedro puno pišine i govana na ulicu. Sriča da nisan bija ispod dok je taj govnopad juriša doli. Smrad i užas.

Vratin se u zbilju i pomislin:

”Kako mogu tolerirat filozofiranje zbog govneta kobasice Lilu nakon svega šta san vidija po svitu i nakon svega šta san proživija?”

Ma drugi put ću ga pribit.

Znan da ima puno ljudi koji ne dile moju filozofiju, koji se kunu u biorazgradive vrečice, brate mili od sto ljudi koje poznajem nijedan pas nije dobro odgojen da sere na dobra mista, a niti jedan vlasnik ne koristi ekološke plastične vrečice ako takve uopće i postoje. virujen da je to samo jedan od babilonskih trikova za ovce. Kao i što je hrana za ljubimce. Navodno je zdravija, hahahahahahah